Tragedija inspirisana legendom o Vladimiru i Kosari

Produkcija: “Barski ljetopis” 2016.g.

Igraju: Jovan Dabović, Branka Stanić, Filip Đuretić, Vukan Pejović, Dragiša Simović, Miro Nikolić i Vladimir Cerović; scenografija: Darko Musić; kostim: Anastazija Miranović, scenski govor: dr Dijana Marojević, izbor muzike: Ivan Zirojević; dizajn plakata: Milovan Kadović

POGLEDAJ PREDSTAVU

Malo je književnih i pozorišnih autora danas koji uspevaju da na autentičan umetnički način, osobenom poetikom, ožive velike istorijske ličnosti i događaje dajući im posve specifičan, autorski pečat. Tragedija Obrada Nenezića „Sveti i prokleti“, napisana povodom 1000 – godišnjice smrti svetog kneza Vladimira, je upravo jedno takvo delo. Dramski tekst, isto kao i pozorišna predstava, jeste delo izuzetnih dometa – kako u narativnom tako i u jezičkom smislu. Napisana u slobodnom inverzivnom stihu ova tragedija, sastavljena od 12 vešto isprepletenih scena čime se dobila izuzetna dinamika ove priče (…). Ovo je delo izrazito jakih likova, jasnih i do maksimuma zaoštrenih odnosi među njima, bogatog i slikovitog jezičkog izraza koji je umakao zamci da postane sam sebi svrha već se, naprotiv, izdigao u visoku sferu raskošnog jezičkog pletiva koji je sav u funkciji likova i dramske radnje (…).
Jezička raskoš ove drame proverena je na strogom sudu scene pod reflektorima. Kao profesor dikcije bila sam zadužena za postavku scenskog govora u predstavi koja se po tekstu Sveti i prokleti radila leta 2016. u okviru Barskog ljetopisa. Transponovanje pisanog u govorni glumački izraz otkrilo je u punoj meri svu lepotu i bogatstvo ovog dela. Jezičke konstrukcije izuzetne poetike, tako retke u današnjoj poeziji uopšte, postavljaju ovo delo u sam vrh najlepših poetskih dostignuća na našem jeziku. U Nenezićevim stihovima (…) osluškujemo romantičarski duh koji se vinuo u nedostižne visine da od tamo, negde daleko iznad svega ovozemaljskog, donese na zemlju po koji odsjaj onog beskrajnog i večnog. To je ono što se tako lepo čuje i sluti dok slušamo i gledamo ovu predstavu. Ona prenosi gledaoca u neki drugi svet tako lako i to ponajviše zahvaljujući upravo akustičkoj sferi u kojoj jezički plan predstave tj.govor glumca obuzima gledaoca ne napuštajući ga ni na trenutak.
Izuzetnost jezičkog plana ove predstave do u stopu prati i audio-vizuelna sfera. Bogata izražajnost kostima kao i sjajno osmišljena scenografija uz skladno odabranu muzičku temu – učinili su da se predstava Obrada Nenezića Sveti i prokleti pretvori u pozorišni događaj visokog estetskog dometa. Sjajna glumačka ekipa koja je studiozno i krajnje predano radila na ovoj predstavi uspela je da oživi ovu veliku tragediju onako kako to dolikuje velikim dramskim delima – tražeći put da se doraste pesničkom čulu kako bi se na kraju dve prirode, priroda teksta i glumčeva priroda, slile u jednu. Zahtev je bio izuzetno visok i postignut je što je i dokazao sjajan prijem predstave kod publike (…)

Prof. dr Dijana Marojević